Miša Kubal, umetnik iz Dizeldorfa, u brojnim projektima za galerijske i javne prostore problematizuje (socio-)političke dimenzije svetla kao medija. Kubal je beogradskoj publici poznat po učešću u projektu Nefunkcionala mesta – izmeštene funkcionalnosti u okviru BELEF-a 2001. godine, kao i po predavanju u Salonu MSUB 2009. godine s temom Laboratorija javnog prostora i sfera privatnog: Svetlo-senka kompleks.
U njegovom novom izložbenom projektu pod naslovom „platonovo ogledalo“, uz problem svetla, javljaju se dva dodatna aspekta: perceptivno-estetička komponenta, kao i nova mogućnost generisanja slike kroz upotrebu kompjuterske tomografije. Projekat otvaraja pitanja veoma relevantna za umetničku praksu vezana za načine novog promišljanja politike svetla i politike medija.
Zamisao izložbe „platonovo ogledalo“ zasniva se na jednoj od najuticajnijih priča u evropskoj književnosti: Platonovoj alegoriji o pećini. U njoj, filozof razlikuje dva oblika realnosti: realnost vidljivog sveta, i (istinsku) realnost idejā. Za umetnika kakav je Kubal, koji po tretmanu fenomena svetla u svom radu zauzima posebno mesto na internacionalnoj umetničkoj sceni, alegorija o pećini neizbežno je postala umetnički izazov. U formalno svedenim, no zato ne i manje efektnim instalacijama, koristeći projektore, srebrnu foliju, fotografije i video-snimke, Kubal stvara perceptivne i iskustvene prostore koji evociraju Platonovu priču o pećini. Sa druge strane, u svojim fotografijama i video-radovima, Kubal prevodi složene odnose između izvora svetlosti, odraza, senki, i reprezentacije, u naizgled beskonačan niz etapa posredovanja, u kojima se realnost neprekidno iznova konstituše kao realnost svojeg odraza. Kubalov projekat ne treba posmatrati isključivo kao pokušaj reaktuelizacije Platona, već pre svega kao pokušaj novog preispitivanja klasične povezanosti metafore svetla i ideje Prosvetiteljstva.
Izložba je organizovana u saradnji sa Gete-Institutom, i jedna je od ukupno petnaest stanica na internacionalnoj turneji koja kreće iz ZKM (Centar za umetnost i medijske tehnologije) u Karlsrueu, a uključuje, između ostalih gradova, Berlin, Sidnej, Okland, Bukurešt, Solun, i dr.
Počev od 1984. godine, Miša Kubal (rođen 1959. godine u Dizeldorfu) deluje u javnim i institucionalnim prostorima. Dobitnik je brojnih nagrada i stipendija, a od 1991. predaje na više univerziteta i umetničkih škola. Godine 1999/2000. bio je gostujući profesor na Akademiji vizuelnih umetnosti u Lajpcigu, gde je držao predavanja iz predmeta „Svetlost i prostor“. Između 2004. i 2008. predavao je medijsku umetnost na Univerzitetu umetnosti i dizajna u Karlsrueu. Od oktobra 2007. godine profesor je medijske umetnosti na Akademiji medijskih umetnosti u Kelnu, i jedan od osnivača „-1/MinusEins“, eksperimentalne laboratorije koja radi pri istoj ustanovi. Koristeći medijum svetla u instalacijama i fotografiji, Kubal istražuje arhitektonske prostore i uključuje se u društvene i političke diskurse. On problematizuje različite aspekte kulturnih društevnih struktura kroz arhitektonske intervencije koje ističu ili reprogramiraju karakter prostora i arhitektonski kontekst. U politički motivisanim i participativnim projektima preklapaju se javni i privatni prostor što omogućava komunikaciju između učesnika, umetnika, umetničkog dela, i javnog prostora. Za Bijenale u Sao Paolu 1998. godine Kubal je u svom radu koristio kućne lampe. Kasnije, arhitektonski objekti, kao što su Manesman toranj u Dizeldorfu (1990), i sinagoga u Štomelnu (1994), transformisani su u pojedinačna svetleća tela. U okviru svog projekta pod nazivom …a window, izvedenog u crkvi Sv. Jovana u Dizeldorfu (2011), radio je, takođe, sa prirodnim svetlom. Njegovi radovi postavljeni su u poznatim ustanovama u Nemačkoj i inostranstvu: u Bauhausu u Desauu (1992), Jevrejskom muzeju u Njujorku (2002), u Hamburger Kunsthalle (2007), NTT-Intercommunication centru u Tokiju (2008). Njegove privremene instalacije su izložene u Kunstasammlung NRW u Dizeldorfu (2005), Neue Nationalgalerie u Berlinu (1999), ZKM (Centar za umetnost i medije) u Karlsrueu (2005), kao i u Centru Pompidu-Mec (2010). Osim toga, od 2009. godine, Kubal je razvio niz site-specific instalacija koje je nazvao „javnim pred-postavkama“, koje su izlagane u vojnom kompleksu Caserma Cornoldi u Veneciji (2009), Činati fondaciji u Marfi (SAD, država Teksas) (2009), u Torontu (Kanada) (2011), kao i u kontekstu Festivala performativnih umetnosti „Bone 14“ koji se održava u Bernu (2011). U sklopu manifestacije Evropska prestonica kulture, koja se 2010. godine održavala u Rurskoj oblasti („RUHR.2010“), u saradnji sa Haraldom Velcerom i Kristofom Kelerom, Miša Kubal je organizovao New Pott, participativni projekat u koji je bilo uključeno sto porodica iz sto zemalja širom sveta. Od početka 2011. godine njegov kompleksni projekat platonovo ogledalo izložen je u ZKM u Karlsrueu, Artspace Visual Arts Centre u Sidneju, MNAC u Bukureštu, Central St. Martins College of Art and Design u Londonu, Kunsthalle u Dizeldorfu, itd. Brojne publikacije prate efemerne projekte, odnosno projekte koji se uglavnom zasnivaju na fenomenu protoka vremena, među kojima su: Florian Matzner (ed.), Mischa Kuball, … in progress 1980-2007,Hatje Cantz, Ostfildern, 2007, i Harald Welzner & Mischa Kuball (hgg.),New Pott – neue Heimat im Revier, JRP Ringier, Zürich, 2010.
Kustos izložbe: dr Zoran Erić
