Met Molenveg zaslužan je za razvoj softvera koji danas stoji iza više od 40 odsto čitavog interneta, čime je obeležio ‐ čak demokratizovao ‐ i način na koji delimo misli i ideje. WordPress, softver koji je stvorio, danas ne napaja samo blogove, već i kompleksne sajtove i veb aplikacije najrazličitije namene, poput državnih veb prezentacija, ali manje poznato kako je projekat nastao i kako je Mulenveg uspeo da ga dovede do ogromnog uspeha.
Za programiranje se zainteresovao u detinjstvu, jer, kako kaže, kao dete nije smeo da dira očevu opremu. Svoj prvi veb sajt napravio je sa 12 godina. U detinjstvu je imao i problema sa migrenama, kao i preko 12 operacija sinusa, što ga je naučilo kako da prevazilazi prepreke i efikasno upravlja vremenom. Iako se na samom početku bavio džezom, splet okolnosti ga je naterao da napusti fakultet sa 19 godina i posveti se programiranju.
2002. godine, Met pokreće jednostavan blog na kom deli fotografije, i za to koristi softver otvorenog koda b2 i doprinosi kodnoj bazi. Kada je autor napustio razvoj projekta, Met nastavlja da ga nadograđuje i poboljšava. Kako kaže, iako je tih godina postojalo nekoliko forkova ovog projekta, njegov je bio jedan od prvih, a ubrzo i jedan od najpoznatijih, što je dovelo do toga da većina zainteresovanih programera doprinose njegovom projektu.
Rad na WordPressu se nastavio velikom brzinom ‐ 2003 Mulenveg sa prijateljicom smišlja ime, a već sledeće godine objavljuje još jedan od temeljaca globalnog interneta ‐ bbPress koji je dugo korišćen kao softversko rešenje za internet forume. 2004. godine prelazi i u San Francisko i počinje da radi za CNET, gde se takođe bavi razvojem WordPressa.
Iako je 2004. WordPress već imao na desetine hiljada zadovoljnih korisnika, glavni konkurent Movable Type u ovo vreme najavljuje promenu cena, što iz današnje perspektive deluje kao prekretnica u razvoju WP ekosistema. Već sledeće godine Mulenveg napušta CNET i donosi niz strateških odluka — objavljuje Akismet, antispam plagin za WordPress, osniva kompaniju Automattic koja objedinjuje sve komercijalne proizvode i nekolicini glavnih programera daje status zaposlenih.
Rast broja instalacija i popularnost platforme privlače pažnju investitora, i Automattic ubrzo dobija prvu VC investiciju, a 2007. i drugu. Uprkos pritiscima, kompanija i njen glavni proizvod ostaju nezavisni, a ključni softver ostaje otvorenog koda i besplatan za sve. Zahvaljujući rastu blogosfere Mulenveg postaje jedan od uticajnijih preduzetnika i programera prve decenije 21. veka, i često se nalazi na listama najuticajnijih ljudi ispod 30.
Nakon nekoliko godina rasta, kompanija počinje da bude profitabilna, i 2012. kreće sa zapošljavanjem prvih menadžera. Nešto kasnije, Mulenveg postaje CEO kompanije, zamenjujući mesta sa Tonijem Šnajderom, još jednim WP veteranom koji je postao CEO još 2006.
Za vreme dok je Mulenveg rukovodio razvojem proizvoda, Automattic je napravio i VaultPress, sistem za bekapovanje WP sajtova, a nakon što je postao CEO, kompanija je akvizirala Cloudup, BruteProject, i čitav niz drugih servisa koje je integrisala u postojeće usluge. Pod njegovim vođstvom, strateške akvizicije traju do danas, poput Tumblr-a 2019. ili Day One 2021.
Od prvih dana rada na b2 softveru, Mulenveg je pored Majka Litla zadugo ostao jedan od najuticajnijih programera koji su razvijali platformu, pored toga što je izgradio kulturu kompanije i njenim primerom uticao na ostatak interneta. Mimo uticaja koji ima kao lead developer WordPressa i CEO kompanije koja upravlja njegovim razvojem, Mulenveg je i anđeo investitor, pionir rada na daljinu, jedan od pobornika otvorenog koda, kao i jedan od arhitekti XFM standarda za XHTML protokol.
Mulenvegova karijera pokazuje značaj posvećenosti i istrajnosti, vere u misiju i jasnu viziju, i značaj koji za uspeh ima izgradnja globalne zajednice. Iako nije kapitalista, pošten i posvećen rad se isplatio tako da danas Automattic vredi preko 7 milijardi dolara, a mnogi zbog svega smatraju Mulenvega i kompaniju koju predvodi kao neke od ključnih za bolju budućnost interneta.
*Izrada ovog teksta omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost Udruženja SEE ICT i ne predstavlja nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD.
