Izgradnja stanične zgrade na Prokopu privodi se kraju, a njeno otvaranje očekuje se u drugoj polovini oktobra, tačnije 20. oktobra ili na Dan oslobođenja u Drugom svetskom ratu. Radovi su se preselili u unutrašnjost objekta, gde se izvode završni gipsarski i radovi na podnim oblogama, a budući korisnici lokala polako pripremaju svoje prostore za planirano otvaranje. Stanična zgrada ima ukupno 5600 kvadrata, uključujući i prateći komercijalni prostor za maloprodajne i uslužne lokale.
Kretanje putnika je organizovano po uzoru na savremene aerodrome, gde postoji razdvojeno kretanje dolaznih i odlaznih putnika. Pristup peronima iz stanične zgrade obavlja se prolaskom kroz automatizovane kontrolne barijere, gde će putnici očitavati svoje karte i dalje centralnim hodnikom birati željeni peron. U samoj zgradi napravljene su dve pozicije za vertikalnu komunikaciju sa peronima, a u tu svrhu su pored klasičnog stepeništa ugrađeni liftovi i putnički konvejeri (pokretne trake) za svaki peron.
U okviru stanice postavljeno je osam šaltera za prodaju karata koji će se nalaziti odmah nakon ulaza u zgradu – četiri sa leve i četiri sa desne stane. Planirano je da šalteri desno od ulaza budu uvek u upotrebi, dok bi se preostala četiri sa leve stane koristili po potrebi, odnosno u slučaju većeg prometa putnika. Pored šaltera karte će se prodavati i na postavljenim samouslužnim automatima, a za sve informacije putnicima će biti dostupan i poseban info-pult “Srbija voza”.
Uslužni i maloprodajni lokali pokrivaju samo 800 kvadrata prostora, ima ih ukupno 14, od čega je 12 planirano za komercijalne delatnosti, dok su dva namenjena za ambulantu i za potrebe TO Beograd. Od ponude tu bi trebalo da se nađu kafe, restoran, pekara, apoteka, novinarnica, rent-a-car i sl. U centralnom delu objekta planirana je otvorena čekaonica za putnike i njihovu pratnju.
Iako će izgradnja stanične zgrade u mnogome rešiti problem osnovne funkcionalnosti za putnike, ovime izgradnja kompleksa u Prokopu još uvek nije ni blizu završena. Sama stanica još uvek nema izgrađen deo za tehničke službe neophodne za funkcionisanje železničkog saobraćaja, još uvek nisu završena prva dva koloseka, a nedostaje i donji stanični trg sa pristupnim saobraćajnicama ka autoputu. Za nastavak radova, koji će obuhvatiti izgradnju nedostajućih staničnih funkcija, obezbedjen je kredit Svetske banke od 25 miliona evra, pa se nadamo da se neće dugo čekati narednu fazu radova.
U prilogu pogledajte fotografije završnih radova na zgradi železničke stanice Beograd Centar.
