Ulaganje privatnog sektora u istraživanje i razvoj je 0,36 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok su ukupna ulaganja 0,89 procenta, navodi Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj. Zapravo, kada se pogledaju podaci koje prikuplja Unesco, u istraživanja i razvoj najviše ulažu univerziteti, dok iz privrede dolazi manje od 30 procenata.
U Americi je ulaganje u istraživanje i razvoj 2,7 procenta BDP-a, od čega više od 70 odsto dolazi iz privrede, a slično je i u Nemačkoj. U Velikoj Britaniji je procenat manji (1,6%), ali tamo iz privrede za istraživanje i razvoj dolazi devet puta više novca od biznisa, nego od vlade. Kada se pogledaju i ostale zemlje pogodne za razvoj startapa, ulganje privrede u istraživanje i razvoj je nekoliko puta veće od onoga što ulažu univerziteti i država.
U Izraelu od 11,7 miliona, gotovo 10 miliona dolazi iz privrede, još milion od univerziteta i onaj ostatak popunjavaju vlada i neprofitne organizacije, a ukupna ulaganja su 4,2 odsto BDP-a. Kada se uporedi spisak zemalja u kojima dominantno privreda ulaže u istraživanja sa spiskom zemalja pogodnih za razvoj startapa, oni se u dobrom delu poklapaju.
U susednoj Sloveniji iz privrede dolazi 77 odsto (2,4% BDP-a), u Hrvatskoj gotovo polovina, a u Rumuniji država ulaže nešto više od privrede, mada je tamo i nivo ulaganja spram BDP-a manji (0,4%).
Kada su u pitanju istraživači u Srbiji, čak 72 odsto njih se nalazi u visokom obrazovanju i državnim institutima. Istovremeno, svega 3,3 odsto inovativnih preduzeća je razvilo inovacije u saradnji sa univerzitetima i naučnim institucijama, piše Danas.
Ovakav nesklad je jedan od glavnih problema u transformaciji u inovativnu ekonomiju, ocenjeno je na predstavljanju Startek programa podrške inovacijama i digitalnoj transformaciji NALED-a.
„Vidi se određen pomak pošto je iz budžeta povećana suma za ove namene sa 100 miliona 2017. na 972 miliona dinara 2020. godine, uz razne poreske olakšice koje prate investicije u inovacije. Kada se radi o inovacijama, zanimljivo je da u dve trećine preduzeća ne postoji budžet za istraživanje i razvoj i to se pre svega odnosi na mikro i male firme. Najveći deo preduzeća koja nisu ulagala u inovacije tvrdi da im takve investicije nisu potrebne”, navode u NALED-u.
Oko 90 odsto firmi finansira uvođenje inovacija svojim sredstvima ili pozajmicama od rodbine i prijatelja. Nešto manje od osam odsto za to koristi bankarske kredite. Kada su u pitanju programi podrške za inovativne projekte koje raspisuje država, na njih nije apliciralo više od 80 odsto kompanija.
U tom smislu, Inicijativa „Digitalna Srbija” i Digitalna zajednica nedavno su dogovorile saradnju sa ciljem definisanja zajedničkih predloga mera usmerenih na razvoj ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama. Među 11 predloženih mera koje su nastale u saradnji ove dve organizacije, predlaže se uvođenje poreskih podsticaja u vidu oslobađanja poreza na zaradu i doprinose za obavezno socijalno osiguranje u iznosu od 70 odsto za one zaposlene koji su angažovani na projektima istraživanja ili na razvoju novih ili inoviranih proizvoda. Navode da je cilj da veći broj kompanija počne da se bavi aktivnostima koje donose veće prihode, čime bi se uvećala dobit, uticalo na rast BDP-a, izvoz, a u konačnici bi se povećali i poreski prihodi.
