Termin efekat pregleda skovao je Frenk Vajt 1987. godine, za kognitivni pomak o kojem je govorilo više astronauta koji su videli Zemlju iz svemira. Pitanje je moramo li toliko da se udaljimo od planete na kojoj živimo, kao „posada svemirskog broda Zemlja”, po metafori Bakminstera Fulera, da bismo uvideli da našem „svemirskom brodu” polako nestaje „goriva” i da je posadi potreban „kiseonik”?
Cilj projekta je istraživanje složenosti ekoloških problematika i njihovih neraskidivih veza s problemima poput korporativnog imperijalizma, suvereniteta starosedelaca, rodne pripadnosti, raznih vidova ekstraktivizma i značaja dekolonizovanja ne samo istorije već i našeg poimanja prirode, radi preoblikovanja i stvaranja inkluzivnog načina mišljenja koje će odgovarati post-antropocentričnom svetu. Potrebno je, zbog toga, da iznova promislimo pitanje ekološke pravde i ponudimo određeni pristup umetnosti kao mogući put ka boljoj budućnosti i izgradnji svesti koja će omogućiti novu ekološku estetiku.
Kustoskom strategijom istražujemo alternativne izložbene formate i odgovaramo na rizomsku zamisao ECO_LAB-a u kojoj šest područja predstavlja zasebne podteme, koje su sve međusobno povezane:
1 – ROD, RASA I KOLONIJALNI TRAG
2 – VODOTOPIJE
3 – BEZ IVICA!
4 – POUKE STAROSEDELAČKOG ZNANJA
5 – NAKON ANTROPOCENTRIZMA
6 – POVRATAK U BUDUĆNOST
Svaki ECO_LAB preuzeće ulogu centra za promišljanje umetnosti, rad i proizvodnju znanja u vezi sa podtemama koje smo izveli iz opšteg koncepta, a u okviru celovitog metodološkog pristupa razvijanju izložbe. Na taj način, ECO_LAB-ovi će postaviti dinamičnu i pokretljivu strukturu zasnovanu na transverzalnosti kao ključnom načinu mišljenja, a uspostaviće i transdisciplinarni pristup iz različitih oblasti, poput umetnosti, humanistike i društvenih nauka.
SMERNICE ODRŽIVOSTI
Čvrsto verujemo da umetnost mora da doprinosi javnim raspravama o politici održivosti, razvijanjem kreativnih predloga alternativnih oblika rada sa životnom sredinom na pravičan i održiv način, u cilju pronalaženja alternativa koje će doprineti promeni paradigme i saradnji radi stvaranja uslova za budućnost koja će više pogodovati životu.
Cilj nam je bio da napravimo izložbu koja će govoriti o ekologiji i sadržajem i formom. Da bi projekat ostao veran takvom pristupu, u razvijanju kustoskog predloga namerno smo se vodili pitanjem načina rada na realizaciji izložbe, da bismo otvorili vrata potrazi za etički prihvatljivijim vidovima potrošnje. Zato smo doneli niz smernica za smanjenje ugljeničnog otiska čitave izložbe, kao što je izbegavanje upotrebe „zagađivača”, materijala od nafte i njenih derivata i avio-prevoza umetničkih radova; umesto toga, prednost smo dali lokalnoj proizvodnji, biorazgradivim materijalima i prenamenjenoj i recikliranoj građi. Takođe, u Muzeju su sačinjeni i plan za odlaganje otpada, kao i opšti plan za smanjenje potrošnje energije. Ipak, pošto smo svesni da je nemoguće napraviti potpuno održivu izložbu i pošto smo morali da prihvatimo razne protivrečnosti s kojima smo se usput suočili, po okončanju projekta planiramo i da nadoknadimo sav ugljenik koji budemo ispustili.
Zbog izbijanja zaraze korona-virusom, projekat smo uobličili u dve faze. Otvaranje prvog dela i početak projekta Efekat pregleda održano je 2. oktobra 2020. Prvi deo je obuhvatio grupu instalacija na otvorenom, u Parku skulptura Muzeja, mural, intervencije na otvorenom u raznim gradskim i ruralnim sredinama, performanse, umetničke radionice, umetničke projekte na Instagramu i proizvodnju personalizovane poštanske marke s motivom umetnice, pored ostalog. Ova faza je nastavljena kroz panel diskusije s lokalnim stručnjacima, aktivistima i ekološkim organizacijama i inicijativama, kao i niz predavanja koja su održana posredstvom Interneta.
Drugi deo obuhvata izložbu s radovima 60 umetnika, umetničkih tandema i kolektiva na svih pet nivoa zgrade Muzeja savremene umetnosti u Beogradu od 19. juna do 20. septembra 2021.
Umetnici:
Ravi Agarval / Maria Tereza Alveš / Vasko Araužo / Ejmi Balkin /Anka Benera & Arnold Estefan / Luna Bengoečea Penja / Ursula Biman / Dušan Čavić & Dušan Šaponja / Sian Dairit / An Duk He Džordan / „Ex-Artists’ Collective” (Aniko Lorant – Tamaš Kaszaš) / Dirk Flajšman / Nina Galić / Regina Hoze Galindo / Asunsion Molinos Gordo / Kiti Gostola / Lungisva Gkunta / Tue Grenfort / Mihaela Gril / Igor Grubić / Kristina Hemauer & Roman Keler / Markus Hislajtner / IC-98 / Ingela Irman / „The Institute of Queer Ecology” / ISUMA / Tania Kandiani / Huanli Karion / Karolina Kaisedo / Jakob Kirkegard / Kinga Kjelžinska / Tomas Kolbengtson / Elena Laveles / Diana Lelonek / Ernst Logar / Tea Makipa / Kevin Majkl Marfi / Meri Metingli / Nemanja Milenković / Ana Moreno / Amor Munjos / Mihael Nažar / Branislav Nikolić / mirko nikolić / Nils Norman / Fernando Palma / Marjetica Potrč / PSJM (Sintija Vijera & Pablo San Hoze) / Mina Rainio & Mark Roberts / Vera Stevanović / Bet Stivens & Ani Sprinkl / Robertina Šebjanič & Gjino Šutić / Škart / Tomas Tvejts / Adrien Ujhazi / Mari Velardi / Mariele Videler / Tanja Vujinović / Huan Zamora / Bo Ženg
Osim toga, da bismo postigli rad iz globalne perspektive i obuhvatili planetarni pogled, projekat obuhvata i transnacionalnu mrežu saradnika i partnera koji će dalje istraživati glavne teme i pitanja ove inicijative. U skladu s tim, mreži će se priključiti više organizacija i muzeja, između ostalih i Muzej umetnosti u Poriju (Pori Art Museum, Finska); Atlantski centar za modernu umetnost (Centro Atlántico de Arte Moderno, CAAM, Las Palmas, Španija); MUCA-Roma i Casa del Lago UNAM, Meksiko Siti; Pilchuk, Sijetl; ARTPORT_making waves, Frankfurt; ARTSail, Majami; Institut za proučavanje društva, rada i politike (Society, Work, and Politics Institute) Univerziteta Vitvatersranda (University of the Witwatersrand) u Johanesburgu i Galerija Božidara Jakca u Kostanjevici na Krki. Oni će se baviti lokalnim problematikama, obogaćujući projekat za osmišljavanje jedne nove, integralne ekološke svesti.
Prevazilazeći binarne odnose utopijâ i distopijâ, projekat bi mogao da doprinese vizuelizaciji mnogostrukosti mogućih scenarija. Zahvaljujući svojoj sposobnosti da proizvodi nova znanja, alternative i doživljaje sveta, umetnost može da zamisli takvu promenu paradigme. Ta promena biće moguća samo ako se zauzme post-humano stanovište, sa kojeg bi transdisciplinarnost, zajedničko postojanje svih vrsta i post-antropocentrizam mogli da nas povedu u novo doba posle fosilnog kapitalizma.
Program za dan otvaranja:
15 časova: Panel diskusija – Oblici odumiranja: zemlja, voda i biodiverzitet.
Razgovor s umetnicima Vaskom Araužom, Markusom Hislajtnerom, Elenom Laveles, Huanlijem Karionom i grupom Škart vodiće Blanka de la Tore i Zoran Erić.
Na ovom panelu biće reči o raznim oblicima odumiranja koji nastaju kao posledica uvođenja neoliberalnih politika i sistema eksploatacije u globalne ekonomije. Ove problematike biće analizirane u odnosu na politiku korišćenja zemljišta, „vodene ratove” i sve veći gubitak bio-diverziteta.
16.30 časova: Panel diskusija – Povratak u budućnost: alternative, mogućnosti i spekulativna scenarija.
Razgovor s umetnicima Kingom Kjelžinskom, Anom Moreno, Mihaelom Nažarom, Robertinom Šebjanič i Huanom Zamorom vodiće Blanka de la Tore i Zoran Erić.
Predmet ovog panela biće sposobnost umetničkih praksi da vizuelizuju buduće alternative u doba ekološkog sloma. Tražeći put iz distopije ka utopiji kroz radove ovih umetnika, danas je potrebnije nego ikada pre da gradimo nove narative, da bismo mogli da ponovo osmislimo svet u kakvom bismo želeli da živimo u godinama pred nama.
18 časova: zvučni performans Jakoba Kirkegarda ispred Muzeja
Projekat su podržali:
Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Fondacija Hajnrih Bel, Fondacija za otvoreno društvo Srbija, Telenor Fondacija, ERSTE Fondacija, Danski umetnički savet, „AC/E”, Pro Helvecija, Mondrijan Fondacija, „Frame”, „Iaspis”, Gradsko veće Madrida, „Canarias Crea”, Austrijski kulturni forum Beograd, Gete-institut Beograd, Ambasada Švajcarske u Republici Srbiji, Kanadski savet za umetnost, „ifa”, Institut „Adam Mickjevič”, Institut Servantes u Beogradu, Ambasada Republike Slovenije u Beogradu, Collegium Hungaricum Beograd, Ambasada Portugala u Beogradu, Ambasada Republike Poljske u Beogradu, Ambasada Kraljevine Španije u Beogradu, Ambasada Kanade u Beogradu.
koordinatori i kustosi projekta: Blanka de la Tore i Zoran Erić
asistent kustosa: Dušan Savić
produkcija: Dragana Jovović
dizajn: Katarina Popović, Andrej Dolinka (logo projekta)
